Vaš glas zvuči potpuno drugačije kada slušate sebe dok pričate u odnosu na to kada Vam neko pusti Vaš glas na nekom snimku. I velika je verovatnoća da Vam se to neće dopasti!

Razlog za to je činjenica da Vam sopstveni glas dopire drugim kanalom u odnosu na druge zvuke.

Kada slušate nečiji glas on ulazi u Vaše unutrašnje uvo, vibracije se onda prenose preko bubne opne, srednjeg uva do unutrašnjeg uva i kore velikog mozga koji taj zvuk interpretira.

sopstveni glas smeta

Kada mi pričamo, prenosimo vibracije do bubne opne i unutrašnjeg uva takođe vazdušnim putem, ali vibracije stvaraju i pokreti koje pričanje podrazumeva, podrhtavanje glasnih žica i disajnih puteva i to sve dodatno utiče na obradu zvuka. Naše telo bolje prenosi dublje, punije tonove nego što to vazduh može i zbog toga nama samima naš glas zvuči punije, toplije, bogatije. Zato kada slušamo snimljen sopstveni glas, tog efekta nema, pa sebi zvučimo čudno, čak neprijatno.

Naša, malo drugačija percepcija nas samih se vidi i kada se gledamo u ogledalu i kada sebe vidimo na fotografijama, zar ne?

Sami sebe gledamo u ogledalu svakog dana, kada se umivamo, peremo zube, brijemo, šminkamo i tako se naviknemo na to kako izgledamo u ogledalu i to nam se počne sviđati.

Sve što je drugačije od toga nam je čudno, ružno i neprijatno.

link