Tisina u gradovima

Bučan saobraćaj može biti opasan po javno zdravlje kao i saobraćajne nezgode, prema istraživačima sa Chalmers University of Technology u Švedskoj. Naučna ispitivanja su pokazala da se prolongirano izlaganje visokim nivoima buke može povezati sa nesanicom, povišenim krvnim pritiskom, ubrzanim radom srca i srčanim udarom, da ne pominjemo oštećenje sluha naravno.

Kako da učinimo svet malo tišim? Možemo početi sa razmišljanjem o akustici novih zgrada i ulica tako što će se prigušenje buke uzimati u obzir pri pravljenju urbanističkih planova.

Najveće zagađenje bukom dolazi od saobraćaja – aviona, vozova, kamiona. Čak i tiha električna vozila proizvode neku buku, zbog zakona koji štiti pešake, posebno one sa slabim vidom. To sve ne ide u prilog bučnim gradovima.

U Berlinu je na primer, studija mapiranja buke iz 2008. pokazala da je 340.000 ljudi bilo izloženo noćnoj buci 20 decibela višoj od preporuka Svetske zdravstvene organizacije – manje od 55 decibela noću (klima uređaj pravi buku od oko 60 decibela) i 65 decibela danju. Kada je buka iznad tih vrednosti rizik od kardiovaskularnih oboljenja je veći za 20-40%, navodi se u studiji.

Šta onda gradski projektanti mogu da urade? Prema ovoj studiji:

Ako su dobro pozicionirane, visoke zgrade mogu da budu zvučni štit. Smanjena ograničenja brzine (posebno noću) i bolje ulične površine („tihi asfalt“), takođe pomažu.

Projektovanje gradova tako da se podstiče pešačenje i voženje bicikala doprinosi smanjenju buke.

Gradski saobraćaj treba da bude tako regulisan da je makar tiši od od toga da svi ti ljudi koriste sopstvena vozila.